Državni udar!

Share

Neobične informacije kao bauk nekontrolisano kruže kontrolisanim medijskim nebom Srbije. Policijski predstavnici oličeni u liku i civilnoj odeći izvesnog predstavnika izvesnog štrajkačkog nekakvog Odbora, nakon što je prošle nedelje, priznao da su zahtevi štrajkača u policiji ispunjeni, pojasnio je da je to delimčno zadovoljavajuće jer su valjda ispunjeni samo prema baš pravim policajcima, da prema nepravim policajcima i većinom nepravim policajkama na šalterima i uopšte administraciji, nisu. Tojest, hoće svi linearno po 10.000,00 dinara da dobiju odmah. Svi baš, jer drugačije kaže ne bi bilo fer. Ako sam dobro razumeo to je naš novosadski Odbor saopštio nam. Ali, ima i onaj odbor, štrajkački, u Beogradu. To je onaj Odbor gde valjda sedi, i čiji je predsednik, ej predsednik, onaj što je sa Obrazom nedavno držao pres konferenciju, sve sedeći pored, ako se ne varam, osuđenog a još na slobodi Obradovića, policajac dakle sa osuđenikom koji čeka da se oslobodi mesto u zatvoru, i koji je saopštio Državi, Vladi i građanima i seljacima, da Parade ponosa ne bi trebalo da bude, iako je on zapravo saopštio da te parade jednostavno neće biti. E pa taj iz Glavnog odbora je preko svog portparola nas obavestio da uopšte neće da rade, i da će sada i Saobraćajna policija da štrajkuje, pa tako možemo da vozimo kako hoćemo.

Odmah smo videli da su se vozači jako oslobodili pa su tako kolektivno, u kontinutetu /ne zna se koliko puta/ gazili jednog te istog pešaka u Smederevu. Iako se ne zna da li je to samo jedan vozač više puta, neprednazad, gazio. Ili ih je bilo više. Vozača. Kada već nije bilo više pešaka. A ljudi su prolazili, otupeli i otupaveli od svega.
I onda Dačić konačno obznani da mu je jasno da mu je rejting suviše visok, da mu radikali koji se sada drugačije nazivaju, neće oprostiti verolomstvo sa prošlih izbora, te uopšte navukavši tim rejtingom bes i oprez kako koalicije tako i konkurencije, i da neće čekati da u proleće policija prestane da štrakuje, te da će onda izbori biti odmah.
Kome je to poručio.
Pre svega svojoj Vladi, i svojoj koalicionoj većini. Jer treba usvojiti budžet.
Dakle, oladite me sa štrajkom ili ću sada ja da budem Mladja.
Do tog trenutka, koji se naziva Odmah, skupiće se dovoljno nevoljnika koji svojim kombijima ne mogu da prevoze krompire, jer nemaju dozvole, a bogami ni tablice, i onih koji ne mogu da otputuju jer nemaju pasoš, i onih, i onih, i onih…

U ovoj gadosti i izvrnutom shvatanju sopstvenog prava u službama od posebnog značaja, /policija, vojska, zdravstvo, obrazovanje – kvartijalne delatnosti/ profit vide lopovi raznog kalibra, pijandure za volanom, vozači vozila bez kočnica, i politički konkurenti Ivice Dačića, koji su mu sve ovo montirali.

Zašto?
Zato Dačiću, što ste prećutali kada je policajac držao političke pres konferencije.
Kada se ne reaguje odmah, svaki sledeći put je prekasno.
Čajnik koji se puši treba razlupati pre nego što postane lokomotiva.

I KONAČNO, TREBA REĆI BEZ OKOLIŠANJA!

Minimalni proces rada za štrajkače, ne može istovremeno biti ukidanje minimalnih prava za građane. A to su osnovna prava na dokumenta, slobodu kretanja, rada, zdravstvene zaštite i obrazovanja. I svakako, pravo na bezbednost. Ovaj tzv. štrajk policije je zapravo državni udar, jer je direktno uperen protiv osnovnih građanskih sloboda, i zato što se obesmišljavanjem posedovanja ličnih dokumenata, putnih isprava, saobraćajnih i ostalih dozvola koje izdaje država, stvara osnov za potpuno neregularno stanje, koje se još zove i vanredno stanje, i to je ni manje ni više nego napad na Ustavno uređenje.
I za razliku od štrajka prosvetara, koji se za svoje Jubilarne nagrade /kakva je tek to izmišljotina/ bore preko dece, ovaj štrajk je direktan udar na Državu. A to smo svi mi. Zar ne? Mislim ono, država svih građana i ovo ono, slobodnih, da putuju, kreću se, rade, uče, leče se i da budu bezbedni i da više ne ponavljam te opštepoznate fantazmagorije.
Naravno, sve ovo važi ako smo se dogovorili da ne živimo u režimu, nego u demokratiji. Je l’ da?

Share

No Comments

Leave a Reply