Srbija je ipak uznapredovala. Rezultati izbora pokazuju da je strah od novih generacija huligana, od novih žrtava feudalnog mantijaškog prestravljivaja mladeži i svekolikog puka, da su silni novci narkodilera uloženi u “vaspitavanje” novih generacija kandidata za zločince, uopšte, da je snažan propagandni angažman zlostavljača, ipak jedno veliko ništa.
Dveri, ksenofobi, homofobi, feminofobi, scientofobi, dakle transformisani njihovi obrazi, koje su nakon konačnog neuspeha da se legitimno vaspostave njihovi upravljači ostavili na cedilu, dakle svefobi, kao grupa luzera koji nešto finijim manirima i promišljenom pretećom, ali niskim intenzitetom kampanjom, su, što bi se prosto reklo, pukli.
To je naravno odlična vest. Ne samo zato što pristojni ljudi neće patiti od samog gledanja skupštinskih prenosa, ili vesti, već zato što neće takvi minirati i maltretirati i Skupštinu i vaskoliki normalni svet, što neće kočiti pokušaje da se svi zajedno unormalimo, upristojimo, zato što nije prošao koncept da će oni sada zameniti SRS i nastaviti da rade i ponašaju se isto, ili gore, ali sa novim licima.
Ovi drugi luzeri, bašibozluk skupljen od raznih odpadnika, koje vodi čovek nesvršenog puberteta i nesvršenih škola, svesni da su takođe propali, jer nemaju ni sa kim, a ne znaju ni kako da se dokopaju vlasti, sada će ići na sve ili ništa. Uprkos priči da su Dveri smišljene da im odvuku glasove, sada će ih moliti da zajedno sruše sistem. Ne režim, jer mi već dugo ne živimo u režimu. To što nikog pametnog nije bilo da se pozabavi njihovom konstantnom zamenom termina, /umesto institucije sistema-režim/ zaslužuje ozbiljnu analizu, koja će, plašim se, pokazati da zapravo niko iz vlasti, šta god to značilo, nije ni razumeo kakva se poruka korišćenjem tog termina zaravo stano šalje. A stvar je jednostavna; institucije sistema se obnavljaju novim ljudima, strankama, itd. a režimi se ruše, jer ne spadaju u korpus demokratije. Režimi su nametnuti, i to je trebalo da bude jasno svima. Ali nije.
E, sada, nakon dugogodišnjeg ponavljanja da “režim treba srušiti”, dolazi momenat kada bašibozluk više nema kud. Opet i kada su se svi skupili na gomilu, ne mogu da uzjašu. E pa kad ne mogu na konja, onda će konja da ubiju. To im je namera, jer to je jedino što im preostaje. Stranka se raspada, Vučić je u problemu jer traže njegov skalp, i jedina šansa da mali opstane a Nikolić se izvadi, procenjuju oni, je da se sve obesmisli, da neko drugi bude kriv zbog očiglednog poraza, i da se stvori jednan lep haos, kao lepo opravdanje razrednom starešini.
To naravno neće biti moguće, ali koliko će nas sada to najnovije ludilo koštati? Kako će izgledati Srbija kada Tadić bude ponovo pobedio uprkos tome što će fašisti opkoljavati izborna mesta i braniti ljudima da glasaju. Kako će izgledati investicioni prostor Srbije posle izbora na kojima predsednički kandidat infantilno i uvređeno, /a istorijat njegove političke borbe groteskan je/kaže neću glasanje hoću da budem već jednom neko i nešto, predsednik države, na primer, jer ne mogu više da budem ništa. I niko. Pa koliko god ljudi da strada.
I sve to, samo zato, što luzerski dvojac nikako da nađe neki pristojan posao. Van politike.
Avaj, za to je potrebno da nešto znaš.
Sve u svemu, jasno je koliko im je stalno do svih velikih slova i velikih reči; do Naroda, Države, Zemlje, o Evropi da i ne govorimo.
Jadno!