Krizni menadžment

Share

Kompanija zbog sopstvene gluposti, možda čak i zato što im je tečino kumče oblikovalo kanpanju lansiranja proizvoda, u avangardnijem slučaju stručnjak za “podsvest” jer “znam sve o tome majkemi”, upadne u problem.
Veliki problem.
Onda ta kompanija pozove nekoga, a to nije taj koji je pravio kampanju lansiranja proizvoda, da ih vadi iz bule.
Onda dolazi do nove i bitne prekretnice u životu jednog proizvoda. Kompanija između dva moguća puta rešavanja krize, prvog; priznaje neki propust, minimizirajući ga, izvinjava se, ispravlja tu “sitnicu” i obećava da će sve uraditi da se slični propusti ne dogode, bira drugi: negiranje. Skraćeno, taj drugi naziv je poznat i kao suicid.

Stručnjak za krizni menadžment, u zavisnosti od morala i kompetentnosti će prihvatiti zadatak i proceniti glupost naručioca i u skladu sa njegovom idejom da je taj drugi način zapravo jedini pravi način, obilno će doprineti neumitnoj propasti celog projekta upravljanja krizom.

Započeće kampanju laganjem, uvrtanjem, i naravno pronalaskom tajnih i zlih izvora moći koji potplaćuju čovečanstvo da bi upropastili tu kompaniju i taj proizvod. I naravno targetira se jedan eksponent te zle moći, da bi se posredno, difamacijom, anulirao celi problem.
Poznato iz dosadnih filmova.
Dodatno će im stručnjak uzeti novac, upotrebiti i malo platiti nekog šarlatana, rod u ovom slučaju je nebitan, odgovarajućih mentalnih i moralnih kapaciteta, proširivši tako krug koji će deliti odgovornost za neuspeh, i uvek će moći da objasni; pa sami ste hteli da radimo tako!
I eto! Ovo pišem tek da ne zaboravim.

Share

No Comments

Leave a Reply