Rulja

Share

Pre gotovo pet godina napisao sam post o mobingu. Iz ličnog iskustva i prilično povređeno, rekao bih. Sada, međutim, kao svedok strahovito organizovanog mobinga, u pravom a ne iskrivljenom ili parcijalno shvaćenom smislu te reči, rulja koju čini najmanje jedan ministar u Vladi, najmanje jedan tajkun, kroz najmanje dve televizijske redakcije, i najmanje tri štampana medija, sa najmanje pet glavnih urednika, sa najmanje 47 internet botova, itd. itd., pokazuje koliko su zakonodavci pogrešili kada su donosili kljakav zakon koji je trebalo da spreči sve ove jadnosti kojima je izložen Saša Janković.

Rulja je, konačno, iscrpela svoje mogućnosti, upotrebivši na kraju i najmračniju od svih, žalost i tugu roditelja, sve u nameri da konačno pokaže da Ombudsman nije vredan pažnje kada nešto kritikuje, ili hvali, svejedno. Da je on zapravo nebitan, jer je njegov moral upitan.

To je i bila prava namera. Ne da se smeni Ombudsman, nego da ostane, ali na način da težina njegovih reči bude minimizirana, svedena na tek nekakvu “opozicionu spletku i zlu nameru, kako bi nas upropastio”.

Depresija u koju su konačno ovih dana upali svi participanti u mobingu, nastupila je onog trenutka kada su shvatili da su zapravo opštili sami sa sobom. Reč “opštenje” ovde slobodno razumite u svakom smislu.
Jer niti su dobili zadovoljštinu popuštanjem žrtve, niti su pak ukinuli poštovanje koje Saša Janković uživa u građanskom delu društva.

A onima, koji čak ni reč Ombudsman ne mogu da izgovore, ionako je svejedno. Tu stranu, “nametnutu i svakako gadnu reč”, ionako su mrzeli.
I onda eto, džaba vam trud ponavljači.

Ovde možete pročitati moj tekst iz 2010. http://www.vehovec.si/2010/12/10/mobing/.
Za više o mobingu pogledajte ovde http://www.leymann.se/English/12210E.HTM

Share

No Comments

Leave a Reply