Oladite već jednom!

Share

Dobro razumeo sam i ja, razumeo je i čitav svet. Vi se gospodo (žene se ne računaju, zar ne) jako uzdate u Boga. Još više ili isto, to ne znam zasigurno, volite glasonošu, kurira, posrednika, heralda.

Razumeo sam da je herald, čija slika i prilika je nešto valjda kao Anonymus, tajna za vas, pa shodno tome mora biti tajna za celi svet.
Razumeo sam da imate neke svoje uzanse kojih se, javno bar, jako pridržavate. Razumeo sam da ste strogi i da ponekad i ponegde malo kamenujete do smrti one koji su zgrešili, da vas ima koji se plašite ženskih vozača, da vas ima koji se plašite javne lepote ženskog tela i lica. Sve to sam razumeo.

Kad tad, ipak morate da razumete da svuda, po celom svetu ima raznih, pa i takvih koji se takođe neobično oblače, tandrču zvonima, isto zabrađuju žene…
Ima onih koji ne jedu svinjetinu, onih koji ne jedu ribu, onih koji jedu samo povrće i onih koji ne jedu povrće.
Ima čak i ljudi koji se ne kupaju godinama, i onih koji se peru tri puta dnevno.
Ima ljudi koji veruju u istopolne brakove, i onih koje takvi brakovi plaše.
Ima ljudi običnih, ima zločinaca, ima pametnih ima i glupavih.
Ima ljudi koji postoje samo u grupi, ima onih koji postoje kao..hm, pa kao čovek.

Pa naviknite se već jednom na tu jednostavnu činjenicu.

Čim to shvatite, otvorili ste mogućnost da sledećim razvijanjem mentalnih procesa doprete do sledeće faze razumevanja stvarnosti. A to je prosta istina da se sopstvene individualne ili kolektivne frustracije ne rešavaju konstantnim kukanjem o manjku poštovanja. Iz prostog razloga što se poštovanje ne stiče drečanjem kako ga nema. Poštovanje se stiče pristojnošću, vrednoćom i uvažavanjem drugih. I nadasve poštovanjem ljudske slobode. Slobode koja, apsolutno se podrazumeva, nije na štetu drugih.

I zato prestanite da sopstveni problem latentnog manjka samopoštovanja pokušavate da nadomestite zahtevom da vas neko poštuje. Religijske i religiozne zakone, pre mnogo vekova, a posebno od doba Humanizma, zamenilo je građansko pravo, dakle ljudsko a ne božje pravo. Tamo gde još uvek nije, pa dobro, onda neka bude tako. Ali to vam ne daje za pravo da bilo koga maltretirate ako vaša pravila ne prihvata, ne razume i ne želi. To vam ne daje pravo da se žalite zato što je neko slobodan i sposoban je da ismeva ili kritikuje vas, jednako kao i sebe, pa čak i ako to nije ni duhovito ni uspešno.

Uvredljivo ili duhovito.

Krajnje je dakle vreme da prestanete da se stalno vređate, jer je interakcija onoga koji vređa i vređanog, mera razlikovanja subjekta i objekta. I jedan i drugi kroz radnju i trpljenje određuju zapravo sebe.

A ako vam je do paljenja, demonstriranja, urlanja, zadržite to u sopstvenom svetu. Utvrdite ograde i povećajte još više zidove vašeg dvorišta, pa se u njemu derite, tucite, palite do mile volje.
Kada vas prođe, a vi lepo upristojeni izađite u svet, i probajte da ga razumete. Prijatno ćete se iznenaditi planetarnim raznolikostima, različitostima ukusa, civilizacija… To će biti veličanstveno osvajanje slobode i očaravajuće iskustvo. Konačno, postaćete sposobni da se smejete i sebi i drugima kada je nešto smešno, i naučićete da ignorišete ono što ignorisati treba.

Jer niko vas zbog vašeg stalnog dranja, neće više ili manje voleti ili nevoleti, nego što vas već više ili manje voli ili ne voli.
Može da se desi samo obrnuto.

Ili vi to zapravo hoćete?

Share

No Comments

Leave a Reply