POTPIS!

Share

Dobar je trenutak bio, da sada, između slavsko božično novogodišnjih ludila ugrabimo mesto u prostoru koji obično deli čekače, ili čekalice, od šaltera u policiji, i da sinu obezbedim već drugi po redu pasoš.
Elem, odemo lepo, kažu treba vam broj, a brojeva danas više nema. Nezgodan je popodnevni čas. Možemo li za sutra, ne možemo jer sutra može za sutra.
Možete internetom. Dobro internetom zakažem u tajitaj čas, preksutra. Ali ne piše gde se ide. Piše kada da dođemo, ali ne i gde.
Pitam telefonski, kažu pa valjda u glavnu policiju, ne kod mosta, nisam sigurna.
Dobro, idemo onda prvo kod mosta, pa ako nije tamo idemo dalje. Kad ono gle, šalter sala skoro prazna. Jel može, može kažu evo broja. Ni deset minuta čekanja.
Ljubazna, ma preljubazna policajka, mirno radi svoj posao, lepo komunicira, baš prijatno ćaskamo. Oba roditelja moraju da dođu.
Ženo dođi, žena kreće.
Moj sin otiskuje prste, popunjava se formular u računaru, server negde štekće, ali sve nekako ide lepo.
Završismo skoro sve, ženo gde si, evo parkiram, izlazim na sekund da joj pokažem gde smo, vraćamo se oboje, potpisujemo, veseli odlazimo, dođite za dve nedelje.
Zvoni mi telefon, gospodine Vehovec izvinite, vratite se, računar nešto…
Vratimo se, još jedan deo ispočetka, sve je sada u redu, odosmo.
Juče preuzimamo pasoš, ne moramo svi, samo Ivan i ja. Potpisujem, dobijamo pasoš, komentarišemo sa ljubaznom policajkom da je sada lepša fotka, smejemo se, doviđenja, doviđenja.
Kod kuće razgledam nov pasoš, štampa je jača, razlikuje se od prvog, vidim detetov potpis ovog puta pisanim slovima, i gle, ćirilicom, za razliku od prvog. Primećujem, bez primisli, počeo si da se potisuješ ćirilicom, kaže rekla je ona žena da moram. Koja žena pitam, pa ona u policiji, kada, kad si otišao da sačekaš mamu. Prvo sam latinicom a ona obrisala i rekla ponovo, jer mora ćirilicom.

Pa eto da je obavestim i nju, i onoga ko joj je to dozvolio, ili nedajbože, naredio, da ću se od sada baviti tim pitanjem i da ću sada uticati na to da se moj sin uvek potpisuje i, kada god može, piše latinicom. Da ga ceo svet razume.

I ne samo to. Sada ću da tražim novu ličnu kartu. Na latinici.

Share

3 Comments

  • Dejan Nikolic wrote:

    Ne kapiram. Moj potpis na pasosu je na latinici. Istina, nije razgovetan pa mozda nisu primetili ali eto… prosvercovao onako srpski, izgleda

  • Roman wrote:

    Dejane, i moj potpis je latinični. Svako može da se potpisuje kako hoće. Krstićem, recimo. Ovde je problem neprijatnih asocijacija na neka netom prošla vremena. Uzgred, i latinica je srpska koliko i ćirilica. Ni jedno ni drugo nije jednonacionalno:))

  • I moj potpis na novim dokumentima je latiničan, još mi se dopao tek iz trećeg pokušaja, da bi bio ‘nako guvernerski, a ne drhtava žvrljotina kakva dolikuje predškolskom uzrastu.

    Kojih je godina bila ljubazna policajka? Ako je starijeg kova, da je priheftamo onoj generaciji oakle je i nastavni kadar koji želi da iskoreni levorukost?

Leave a Reply