Udbi et Orbi

Kako su dani i sati proticali, tako su izveštaji o štetama od zemljotresa u Kraljevu i okolini, postajali sve dramatičniji. Prvog jutra su izveštaji govorili o palim dimnjacima, i nešto napuklih kuća, mogao se steći utisak da su samo stare i nesolidne građevine oštećene. Polako, prava slika štete, zapravo velikih razaranja, počela je da se usaglašava sa činjenicama stvarnosti. Da li je namera onih koji brinu o stanju mentalnog zdravlja naroda, kao što je npr. Javni servis, da nas dozirano, u ova teška vremena, pripreme za lošu vest, velikih pre svega finansijskih izazova koji će dodatno otežati ionako groznu situaciju u kojoj se država nalazi, ne znam, tek, društvene mreže su bile daleko otvorenije i agresivnije u tačnom oslikavanju kraljevačke stvarnosti.
Internet zajednica je pokrenula kampanju saglasni za finansijko prevazilaženje, bar delimično, ovog potencijalno velikog kriznog fronta.

NOVI SAD, GRAD NAJVEĆEG BUDŽETA I VESELJA !

Većina opština je već opredelila budžetska sredstva za proslavu Nove godine na svojim trgovima. U zavisnosti od nivoa opštinskog razuma, ludila ili obesti, svejedno, količina novca predviđenog za narodno novogodišnje slavlje kreće se od 12.000 evra (Subotica) do 200.000,00 EUR (Novi Sad) i 300.000,00 EUR (Beograd). Ovde je, naravno, primetno da je Novi Sad najpotentniji i najveseliji grad, jer iako šest puta manji od Beograda, potrošiće tek trećinu novca manje od prestonice.
Internet aktivisti predložili su naizgled odlično rešenje: da polovina tih sredstava, koja su dakle važno je reći, već opredeljena, bude upučena u Kraljevo. Ostaće nam proslava, ali sa skromnijim programima, poneki lampion, vatromet, bend ili zakuska manje, (a ko bi to uopšte primetio?) možda bi i pevači prepolovili svoje honorare… Istovremeno opštine ne bi umanjivale budžet za sredstva potrebna za krpljenje ulica (preambiciozno je reći asfaltiranje) za popravku vodovodne instalacije, možda neku narodnu kuhinju, itd. Deluje gotovo idealno, i pomoć Kraljevu i očuvan (ionako sirotinjski) budžet.
Ali avaj, naivno je to. Tek dva opštinska čelnika u Vojvodini, su rekla da je to možda dobra ideja. Pogađate da oni nisu predvideli stotine hiljada evra za ovo slavlje.
Dobro obavešteni izvori kažu da je Tadić, nakon što je prva ideja bila da se razmotri ovakva inicijativa, na Glavnom odboru svoje stranke, juče, ipak rekao da se “novogodišnja sredstva ne diraju”, a da “svako pomogne koliko može”. Šta nam tek to govori. Pa na primer to da je novosadski gradonačelnik bio u pravu kada je rekao da “nije čuo za (tu) inicijativu”, jer je on unapred znao da ni Glavni odbor neće znati. Dakle naš gradonačelnik je dobro obavešteni gradonačelnik, što je dobro za Novi Sad i za sve nas. Dalje, da su Tadiću savetnici tačno objasnili da je narodno veselje na trgovima, odmah posle evrointegracija i Kosova, trenutno jedna od najvažnijih aktivnosti ove države, odnosno da su sredstva predviđena za tu namenu od izuzetne važnosti, tako reći nedodirljiva, i da svima kojima su namenjena, ta sredstva u neokrnjenom iznosu treba da budu isplaćena, tojest, da svi koji su se predvideli, treba da dobiju. Taj novogodišnji novac. Jer Grand menadžerija i sve zvezde treba odmah posle da idu na skijanje. U Kicbil, a oni koji ne smeju, oni će opet na Kopaonik.
A gradovi i opštine, čitaj poreski obveznici, će podeliti surovu sudbinu Kraljeva koje je direktno razrušeno, tako što će se lišiti krpljenja i zapušavanja sopstvenih rupa, ali ne zbog Kraljeva, nego zbog opštenarodne sreće što smo uspeli da dočekamo još jednu veselu Novu Godinu.