Udbi et Orbi

Mobing uopšte ne znači ono što je naš zakonodavac, zbog neobaveštenosti, u šta sumnjam, gluposti, takođe sumnjam, ili namerno, tek to mi je nejasno, provukao kroz Zakon. Mobing znači stvaranje i širenje grupe ljudi koja će sinhronizovanom, bilo nasilničkom i siledžijskom akcijom, ili metodom šaputanja, skrajnutim načinom, muljanjem, proseravanjem i intrigama, određenom broju osoba, relativno brižljivo odabranim, a neretko i slučajno pogođenim, redovno ali uporno skretati pažnju na nepodobnu, lošu, i u svakom smislu osobu vrednu kažnjavanja, a najmanje izopštavanja.

BURN THE MOTHERFUCKER

To se u zavisnosti od stvarne ili prividne moći organizatora, potpaljivača, ili vatročuvara, svejedno, može vršiti i javno, ili polujavno, ali dovoljo uporno, strasno, uvek sa jasnim ciljem da se Taj i Taj, iz Tog i Tog razloga, ima odbaciti, prokazati, i ako je ikako moguće, kazniti.
Cinična i smešna konstatacija da mobing vrše nadređeni nad podređenima nije ništa drugo do pogrešno terminološko tumačenje.

Mobing, nema veze ni sa uposlenicima, ni sa šefovima, ni sa polom, bilo žrtve, bilo kreatora mobinga. To je isključivo stvar konkretne aktivnosti kojom se neko maltretira, onemogućava, kako bi se reklo, opanjkava, jednostavno kinji, u lakšim slučajima, ili ozbiljno i egzistencijalno ugrozi, kada se mobing sprovodi iz nekakvog “višeg” razloga. Normalno je i logično da takvu aktivnost sprovode osobe bez morala, veoma često sužanjskog karaktera koji frustracije leče datom šansom da nekoga maltretiraju, i svoje bolove tako naplate i da pri tome uživaju, ili jednake gnjide koje u tome vide svoju šansu, valjda samo oni, da u nekom virtuelnom smislu napreduju.

Mobing, koji se u srećnom slučaju za organizatore ili sprovoditelje, završava linčom, sprovodi se bez obzira na poziciju koju proganjana osoba u društvu ima. Bilo da je reč o metalostrugaru, ili književniku, političaru ili naučniku, metod je isti, a protagonisti mobinga se razlikuju po sloju društva kome pripadaju, ili po aspiracijama prema društvenom sloju kome ne pripadaju.

ELIMINACIJA PROBLEMA

Veoma često mobing je organizovan na političkoj ravni, koja kod nas zapravo nema veze sa politikom, jer politike ionako uglavnom nema, nego to znači ništa drugo do sitni (lokalni) nivo korupcije koji može biti ugrožen, pri čemu korupcija uopšte ne mora da podrazumeva novac. Dovoljno je da totalni glupak ima čežnju da postane državni činovnik, sa određenim ingerencijama u vlasti. Svejedno. Na višoj ravni veći je nivo zainteresovanosti, pa je samim tim i mobing poželjniji kao sredstvo eliminacije potencijalnog problema.

Sve u svemu, neobično je da, osim što smo retka, valjda tek jedanaesta zemlja koja je osvojila Dejvis kup, istovremeno možda i jedina zemlja u kojoj mobing ne znači mobing, već najobičniju zloupotrebu položaja ili seksualno zlostavljanje.
Zašto je to tako, znaju samo oni koji nisu hteli da mobing proglase za mobing.

I naravno, sada se pitate zašto ja o tome pišem.

Odgovor je jednostavan. Mobing na razne načine gledam, a bokca ti i podnosim već godinama. Sprovodili su ga poslovni parteneri i kolege koje čak i ne poznajem, veoma često i javno, kumovi koje sam poznavao, intimni prijatelji, dušebrižnici, razni raskolnici skroz javno, polujavno, a ponekad i sasvim privatno, a bogami i intimno. I jedni i drugi i treći, uvek ciljano.

I da nemam ovoliko godina, a da imam još dovoljno živaca, ne bih se baš osvrtao, nego mi je nešto pun kofer.

A moja jedina, najmilija i najbolja žena na svetu mi kaže da na blogu moraš biti iskren da bi te čitali. Pa evo, krenuo sam da pojačavam iskrenost. Ko zna dokle će me to dovesti.